Uspešno je održana 50. jubilarna konferencija:
,,Otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad“
dr Milena Bečelić-Tomin, dr Đurđa Kerkez,
dr Vesna Pešić, dr Dragana Tomašević Pilipović
U organizaciji UTVSI, u saradnji sa ,,Institutom za hemiju, tehnologiju i metalurgiju“ , ,,Udruženjem vodovoda i kanalizacije Srbije“ i Privrednom komorom Srbije, kao i podršku ,,Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja“ i ,,Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede“ uspešno je održana 50. jubilarna konferencija u Beogradu u hotelu ,,Zira“ 16. – 18. juna 2021.
Tokom prva dva dana konferecije učestvovalo je oko 100 stručnjaka iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, kao i 10 kompanija iz Srbije, Hrvatske i Francuske koje su predstavile svoja iskustva iz prakse, opremu i primenjene tehnologije. Štampan je zbornik radova sa konferencije, a održano je i više predavanja po pozivu (prezentacije dostupne na sajtu).
Trećeg dana konferencije organizovana je poseta Vinči, gde se na mestu postojećeg decenijskog smetlišta Beograda gradi nova spalionica i nova sanitarna deponija. Inženjeri kompanije „Beo čista energija“ predstavili su buduće postrojenje, pokazali objekte nove deponije, postrojenje za preradu otpadnih voda, kao i sanaciju postojećeg stanja. Takođe je ovom prilikom organizovana i poseta izuzetnom arheološkom lokalitetu Belo brdo u Vinči uz zanimljivo predavanje o vinčanskoj kulturi kao početku evropske civilizacije. Upriličena je i posete kulturnim znamenjima Grocke: Rančićevoj kući i Legatu porodice Kostić.
Kroz izlaganja i diskusije naglašeni su problemi s kojima se srećemo u praksi koji značajno utiču na postojeće stanje, kao i na neophodno potrebne promene u oblasti zaštite životne sredine.
Autori plenarnih predavanja dali su retrospektivu aktivnosti poslednjih dvadeset godina i prikazali veoma realnu sliku stanja u oblasti otpadnih voda i otpada. Srbija vrlo malo ulaže u zaštitu životne sredine i u nauku. Javnost se polako ekološki osvešćuje, ali trenutno samo po pitanju litijuma, vazduha, MHE i zaštite vodoizvorišta. U prve dve decenije ovog veka zaštita voda od negativnog uticaja otpadnih voda nije bila prioritet kada su u pitanju ulaganja na nacionalnom nivou.
Potrebne su promene i nove aktivnosti, od uspostavljanja održivog finansiranja i angažovanja dovoljnog broja stručnog kadra potrebnih profila, do uspostavljanja cilja zaštite voda kao resursa među prioritetne nacionalne ciljeve, što do sada nije bio deo političkih odluka u Srbiji.
Tretman otpadnih voda u Srbiji ne predstavlja samo potrebu, nego i neophodnost, kako bi se postigli ciljevi održivog razvoja i zaštitilo zdravlje ljudi i ekosistema. Tretman otpadnih voda naselja i gradova ne treba posmatrati samo kao potrebna ulaganja već i kao nova radna mesta, mogućnost za realizaciju projekata i korišćenje prečišćene vode i ostatka nakon prečišćavanja u korisne svrhe.
Prvi korak ka direktnom regulisanju kvaliteta industrijskih otpadnih voda i zahtevima za njihovo prečišćavanje u Srbiji učinjen je usvajanjem Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokove za njihovo dostizanje. Pravno lice ili preduzetnik koji ima postrojojenje za prečišćavanje otpadnih voda i koji svoje otpadne vode ispušta u recipijent ili javnu kanalizaciju dužno je da svoje emisije uskladi sa graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode propisanih ovom uredbom najkasnije do 31. decembra 2025. godine. Stanje koje tada bude indetifikovano neće biti samo odraz tehničkih mogućnosti industrije već i odnosa celokupnog društva prema životnoj sredini, kao i značaja pravnih instrumenata u upravljanju otpadnim vodama!
Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz aglomeracija većim od 2000 ekvivalent stanovnika (ES) koja svoje komunalne vode ispuštaju u recipijent uskladiće svoje emisije sa graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija propisanih ovom Uredbom najkasnije do 31. decembra 2040 godine. Ovo je prilično dugi potreban period procenjen u momentu usvajanja Uredbe, šire posmatrano ukazuje i na period kada možemo očekivati finansijsku podršku od EU, odnosno i članstvo u EU.
Strateške ciljeve u upravljanju vodama i otpadom treba prepustiti stručnjacima. Jednom i zauvek slediti tako usvojena dokumenta u prostornim planovima i budućoj tehničkoj dokumentaciji bez obzira na političke promene. Na ključna rukovodeća mesta u institucijama, stručnim organizacijama i preduzećima postaviti najstručnije i najiskusnije ljude iz branše.
Obezbediti što je moguće više finansiranja iz državnog budžeta i značajno povećati investicije u sektor voda i zaštite životne sredine. To mora biti imperativ državne politike.
Primeniti komparativnu analizu još u fazi pisanja projektnih zadataka sa značajnijim uvodjenjem inovativnih tehnologija i rešenja bez straha od neuspeha. Tako izabran put vodi samo brzom, efikasnom i ekonomski opravdanom dostizanju cilja.
Omogućiti medjudržavnu saradnju domaćih stručnjaka sa eminentnim inostranim stručnjacima i našim stručnjacima iz dijaspore. Formirati fond za finansiranje edukacije domaćih stručnjaka i organizaciju seminara i stručnih putovanja u zemlji i inostranstvu.
Neophodno je prekinuti sa politikom zapošljavanja po podobnosti, a na osnovu stručnih kriterijuma započeti prijem mladih školovanih stručnjaka u državnu upravu i javna komunalna preduzeća. Srbiji je u narednom periodu potrebno nekoliko hiljada mladih, stručnih ljudi da se značajno unaprede svi aspekti zaštita životne sredine. Nekoliko ozbiljnih fakulteta decenijama školuje potreban kadar, sada je pravi trenutak da im se da velika šansa da snažno pokrenu „zelenu Srbiju“.
Redakcioni odbor
PP Prezentacije učesnika konferencije
UTVSI