U organizaciji Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo (UTVSI), u saradnji sa Udruženjem vodovoda i kanalizacije Srbije, Privrednom komorom Srbije i Gradom Loznicom, od 14. do 16. maja 2025. godine, u Banji Koviljači, u hotelu „Royal Spa“, uspešno je održana treća po redu konferencija „Vodovodni i kanalizacioni sistemi 2025“. Konferencija je realizovana uz podršku Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.
Ovaj stručni skup okupio je veliki broj učesnika iz javnih komunalnih preduzeća širom Srbije, predstavnike državnih institucija nadležnih za upravljanje vodama, visokoškolskih ustanova, kao i proizvođače opreme koja se koristi u tehnološkim rešenjima za tretman i distribuciju vode. Konferencija je posvećena razmeni znanja, dostignuća i praktičnog iskustva u projektovanju, izgradnji, radu i održavanju vodovodnih i kanalizacionih sistema, kao i upoznavanju sa pravnim i tehničkim propisima u sektoru voda.
Prva sesija na ovogodišnjoj konferenciji, pod nazivom „KVALITET VODA – Podzemne vode kao resurs vode za piće“, obuhvatila je deset izlaganja naučnih i stručnih radova koji su ukazali na podzemne vode kao strateški resurs od ključnog značaja za budućnost Srbije. Istaknuto je da se Srbija, prema Indeksu korišćenja voda (Water Exploitation Index, WEI), svrstava među zemlje sa ograničenim resursima vode, što dodatno naglašava potrebu za očuvanjem i održivim upravljanjem postojećim vodnim potencijalima. U poređenju s površinskim vodama, podzemne vode su često manje vidljive i nedovoljno prepoznate u politikama upravljanja vodnim resursima. Njihov hemijski sastav i kvalitet značajno variraju u zavisnosti od geogenetske regionalizacije, što je od suštinskog značaja za određivanje realnih graničnih vrednosti prirodnih i antropogenih komponenti. Zbog svog kvaliteta, podzemne vode imaju prednost u odnosu na površinske vode u upotrebi za bilo koju namenu, a posebno za potrebe vodosnabdevanja, te se danas u Srbiji koriste za vodosnabdevanje u oko dve trećine slučajeva. U okviru sesije, posebna pažnja posvećena je uticaju ekstremnih vremenskih prilika, poput intenzivnih padavina i naglog topljenja snega, koje sve češće izazivaju nagla i kratkotrajna povećanja nivoa vode ili, suprotno tome, izražene nestašice vode, kao što je zabeleženo na akumulaciji Gruža u Šumadiji. Ukazano je i na negativne posledice nekontrolisane eksploatacije šljunka i peska iz rečnih korita, koja može dovesti do promene tokova i destabilizacije režima površinskih i podzemnih voda. Predstavljeni rezultati monitoring programa i na osnovu njih procene rizika za podzemne vode ukazali su na neophodnost unapređenja zaštite izvorišta, naročito u urbanim sredinama, kako bi se očuvao kvalitet i kvantitet tih resursa.
Poseban osvrt dat je na inovativna rešenja, poput primene biouglja kao permeabilne reaktivne barijere za uklanjanje organskih zagađujućih supstanci i tehnologije „Subterra“, koje pokazuju veliki potencijal za unapređenje zaštite izvorišta i prerade vode. Efikasno upravljanje sedimentima i rečnim koritima predstavlja dodatni stub očuvanja vodnog bilansa i bezbednosti vodosnabdevanja u budućnosti. Modernizacija sistema za kontrolu kvaliteta vode tokom prerade podrazumeva i uvođenje savremenih analitičkih tehnika, te je u okviru sesije predstavljena nova tehnika za praćenje mikrobioloških parametara u realnom vremenu, koja omogućava brzu detekciju i reakciju na potencijalnu mikrobiološku kontaminaciju vode.
U okviru okruglog stola ,,PREGLED I STANJE VODNIH RESURSA U SRBIJI“, sa uvodnim izlaganjem o monitoringu podzemnih voda Srbije razvila se dinamična diskusija. Konstatuje se da Srbija nije toliko siromašna vodom, bez obzira na malo učešće domicilnih voda (oko 9% prosečno) od godišnjeg oticaja sa teritorije Srbije. Inače Srbija je u pogledu ,,vodnog stresa“ od analiziranih 163 zemalja na 96 mestu. Procena je da su raspoložive količine podzemnih voda (dinamičke rezerve) trostruko veće od aktuelne potrošnje vode u Srbiji za komunalne i industrijske potrebe. Mogućnosti korišćenja su značajno veće od potreba, ali da bi se taj potencijal iskoristio, neophodna su sistemska regionalna i detaljna istraživanja radi održavanja i zaštite postojećih i otvaranje novih izvorišta. U skladu sa već izrađenim studijama i planovima primene WFD EU, potrebno je izvršiti proširenje monitoring mreže za praćenje kvaliteta i kvantiteta i površinskih i podzemnih voda, kao i određivanje graničnih vrednosti pojedinih parametara prirodnog kvaliteta podzemnih voda. Sistematskim praćenjem vodnog režima ostvariće se ciljevi primene standarda i principa, i obezbediti podloge za izradu prognostičkih modela i novih rešenja u oblasti upravljanja vodama.
Druga sesija na konferenciji pod nazivom „VODOVODNI SISTEMI“, obuhvatila je pet izlaganja stručnih radova koji su ukazali na značaj unapređenja rada vodovodnih sistema i mera na smanjenju gubitaka. U prvom radu je predstavljen postupak kalibracije hidrauličkog modela dve visinske zone Beogradskog vodovodnog sistema, pri čemu su posebno prezentovani obrađeni uticaji podataka o elementima mreže i preciznost postojećih merenja protoka i pritisaka na rezultate hidrauličkog modela. U drugom radu su na primeru vodovodnog sistema JKP „Vodovod“ Vlasotince date mere za unapređenje pružanja usluga efikasnijim upravljanjem neprihodovanom vodom u cilju povećanja prihoda. U trećem radu su prezentovani početni rezultati pionirskog poduhvata u Srbiji koji je za cilj imao razvoj metodologije za digitalne blizance kanalizacionih sistema, sa primerom na delu kanalizacione mreže Novog Beograda. U četvrtom radu su date osnove za procenu i upravljanje rizicima u vodovodnim sistemima koje se zasnivaju na sledećem integrisanom pristupu: naučnim principima, inženjerskoj praksi, zakonskoj i podzakonskoj regulativi, standardima i tehničkim uputstvima. U petom radu se obrađuje problematika izrade planova za bezbednu vodu u velikim objektima za javnu upotrebu čime bi se omogućila bolja kontrola rizika povezanih sa vodom ovim tzv. Prioritetnim objektima. U posebnom delu sesije dat je prikaz tehničkih pravila UTVSI-DVGW: Mreže za monitoring kvaliteta podzemne vode u područjima vodozahvata i Upravljanje bunarima – rad vodozahvata. Diskusija koja se odvijala nakon izlaganja ovih radova može se sistematizovati u formi dve ključne poruke. Prva, da bi važna mera na unapređenju pružanja usluga efikasnijim upravljanjem neprihodovanom vodom u cilju povećanja prihoda u našim javnim vodovodnim sistemima/preduzećima bila primena standardne metodologije (ili modifikovane) prema IWA (International Water Association) metodskom pristupu za vodni bilans. Razmotriti i uvođenje ovakvog jedinstvenog vodnog bilansa za praćenje stanja neprihodovane vode u odgovarajućem podzakonskom aktu. Druga, da je permanentna edukacija zaposlenih u vodovodnim preduzećima važan element unapređenja poslovanja i podizanja tehničko-tehnološkog nivoa pružanja usluga u funkciji javnog zdravlja.
U sklopu treće sesije ,,KANALIZACIONI SISTEMI“, fokalna tačka je stavljena na monitoring kanalizacionih sistema, koji je posmatran kako iz perspektive projektanta i izvođača monitoringa, tako i naručioca odnosno korisnika prikupljenih podataka. Analizirana su iskustva stečena iz opširne kampanje monitoringa kanalizacionih sistema za upotrebljene i atmosferske vode sprovedene na teritoriji opštine Novi Beograd, na osnovu kojih su predstavljene preporuke za buduće srodne metrološke aktivnosti. Grupa autora iz China Road Bridge Corporation, je predstavila detaljnu analizu izmerenih podataka, korišćenih za odabir procesa prerade otpadne vode u sklopu projekta Čista Srbija, apostrofirajući razlike između teorijski pretpostavljenih vrednosti i stvarnih, izmerenih. Prikazani su i veoma interesantni, ujedno i zabrinjavajući, podaci dobijeni kroz analizu otpadnih voda iz dva manja mesta u Republici Srbiji, u kojima je grupa autora sa Prirodno matematičkog fakulteta iz Novog Sada detektovala relativno visoke koncetracije medinskih preparata i nedozvoljenih supstanci. Predstavljeno je prevedeno izdanje priručnika koji se bavi efikasnim radom srednjih i malih postrojenja za preradu otpadnih voda (PPOV), koje daje značajan doprinos postojećoj stručnoj literaturi o PPOV, na Srpskom jeziku. Prezentovane su uspešno realizavone, ovogodišnje stručne aktivnosti, novoformirane Zajednice praktičara PPOV Srbije, kao i plan daljih koraka, kojima će Zajednica raditi na unapređenju prakse u Republici Srbiji.
Učesnici konferencije su imali priliku da posete izvorište vode ,,Zelenica“ u Banji Koviljači, koje je po svim kriterijumima i standardima primer za ugled. Zahvatanje podzemne vode iz aluviona reke Drine vrši se sa osam plitko kopanih bunara dubine 12m, ukupnog kapaciteta 400 l/s. U okviru izvorišta nalazi se sabirni rezervoar kapaciteta 800mᵌ, glavna crpna stanica, laboratorija za kontrolu kvaliteta vode, deo daljinskog upravljanja SCADA Sistema za upravljanje radom bunarima I distribucijom vode ka sistemu, proizvodnja natrijumhipohlorida, mašinska kao I elektro radionica.
Održavanje i posećenost konferencije u Banji Koviljači potvrđuje značaj ovog događaja za stručnu i naučnu javnost, kao i kontinuiranu posvećenost unapređenju sektora snabdevanja vodom, kanalisanja i prečišćavanja otpadnih voda u Srbiji.
Izvršno-redakcioni odbor
