Upravljanje komunalnim otpadnim vodama u RS: stanje i hitne mere

Uvodno izlaganje i moderacija:

Prof. dr. Milena Bečelić-Tomin, Redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta, UNS

Panelisti:

Dušan Radonjić, VD pomoćniкa ministra seкtora za кomunalne delatnosti, stambenu i arhiteкtonsкu politiкu, energetsкu efiкasnost i građevinsкe proizvode, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Dejan Krčmar, redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta, UNS

Nebojša Jakovljević, Direktor JКP „Vodovod i kanalizacija“ Кragujevac

Predrag Bogdanović, Predsednik Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo (UTVSI)

Okrugli sto održan u okviru konferencije privukao je posebnu pažnju na što je ukazalo i značajno produženo predviđeno vreme trajanja. Panelisti, predstavnici različitih zainteresovanih strana u okviru sektoru voda, odgovarali su na mnoga pitanja moderatora i učesnika iz publike.

Uvodničar je predstavio najvažnije detalje iz Studije urađene za potrebe MGSI: planove za izgradnju novih PPOV, analizu po fazama realizacije, analizu funkcionalnosti već izgrađenih PPOV i problema koji u većem broju slučajeva izazivaju zabrinost. Predstavljen je sadašnji institucionani i zakonodavni okvir i uočeni nedostaci u kapacitetu nadležnih i inspekcijskih organa, u raspodeli i preklapanju nadležnosti između više ministarstava, što značajno usložava komunikaciju, gubi se transparentnost, a do kraja i odgovornost.

Dušan Radonjić je detaljnije upoznao skup o planu realizacije projektovanja i izgradnje postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, kao i više hiljada kilometara kanalizacione mreže u skladu sa odlukama koje je donela Vlada RS.

Aktivnosti se uveliko sprovode na terenu, a na osnovu do sada prikupljenih podataka, jasno je da je stanje u oblasti upravljanja komunalnim otpadnim vodama alarmantno u smislu potrebe za sprovođenjem hitnih mera koje će ovu oblast unaprediti. Pre svega uspostavljanje adekvatnog sistema upravljanja komunalnim otpadnim vodama sa definisanim odgovornostima kojima će se sprečiti sadašnje stanje. Istakao je potrebu za podizanje kapaciteta ministarstava u ovoj oblasti i najavio da je to u planu MGSI.

Panelista je takođe ukazao na značaj adekvatne komunikacije i saradnje između Ministarstava, takođe i sa odgovornim licima u JKP. Posebno je akcentirao značaj formiranja jedinstvene baze podataka bez obzira preko kojeg programa se planiraju faze realizacije PPOV.

Predrag Bogdanović je informisao o trenutnim aktivnostima UTVSI vezanim za otpadne vode, regionalnoj i međunarodnoj saradnji na tom polju. Prepoznata je potreba za organizovanje obuke operatera na postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda. Okupljena je grupa stručnjaka sa iskustvom, koji će proći obuke za treninge u okviru regionalne RCDN saradnje, a potom bi držali treninge zaposlenima na izgrađenim i budućim PPOV u Srbiji. Iz EU4Green projekta se očekuje 1-2 modula treninga kakvi se redovno drže u Austriji. Uglavnom fokus je na obukama i treninzima.

Izneo je niz podataka kojima Udruženje raspolaže na osnovu godišnjeg izveštavanja o pokazateljima rada JKP ViK, kao i mapiranja PPOV u Srbiji. Ukazao je na činjenicu da ne postoji jedinstvena baza o svim PPOV u Srbiji, njihovom stanju i radu, te da je ova studija veliki pomak. U Srbiji postoji oko 50 do sada izgrađenih postrojenja, od kojih 1/3 nije u funkciji, a nedostaci u tehnološkim procesima i funkcionisanju opreme postoje kod 2/3 postrojenja. Na kanalizacioni sistem je u Srbiji priključeno oko 4,1 milion stanovnika, što je 63% stanovništva na teritoriji pokrivenoj javnim kanalizacionim sistemom. Godišnje se prikupi oko 285 miliona m³ otpadnih voda, a prečisti 68 miliona m³ tj. 24%, ali do prihvatljivog nivoa prečišćavanja svega oko 45 miliona m³, tj. samo 16%. Istakao je i nedovoljno izgrađenu kanalizacionu mrežu, čija je dužina svega oko 45% u odnosu na vodovodnu mrežu.

Izneo je zabrinjavajuće finansijsko stanje u preduzećima. Ukupan negativni bilans poslovanja svih JKP za posmatranih 14 godina (2009-2022) je preko pedeset miliona evra, pri čemu bi ovaj bilans bio duplo veći da pojedina preduzeća ne dobijaju značajna nepovratna sredstva. Prosečna cena sakupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadne vode je 3-4  puta niža od najniže cene u zemljama Evropske unije što svakako utiče i na stanje postojećih PPOV. Istakao je da ako se hitno ne pristupi formiranju realnih cena usluga ViK, može se sigurno očekivati dalje erodiranje postojećih sistema, a da će se isto dešavati i sa postrojenjima koja su u izgradnji i koja su planirana. Da se pri planiranju i projektovanju novih PPOV mora uzeti sve u obzir, da u planirane investicije (capex) mora ući kako izgradnja nove  kanalizacione infrastrukture, tako i rehabilitacija postojeće. Zatim obavezan probni rad minimum godinu dana i obuka osoblja koje će tu raditi. Takođe planirati i buduće operativne troškove (opex), priuštivost i potrebnu tarifu.

Smatra da u hitne mere spada i potpuna i tačna evidencija imovine, postojeće kanalizacione mreže i utvrđivanje njenog stanja. Rešavati problem i sa kadrovskim kapacitetima koji će voditi izgradnju, a najvažnije upravljati radom budućih postrojenja. Na tome se odmah mora raditi, kroz obuke već postojećeg kadra i adekvatnim školovanjem i doškolovavanjem novih kadrova.

Dejan Krčmar je istakao potrebu za većim angažovanjem naučne zajednice u ovoj oblasti i potrebu jačanja društvene svesti. Takođe, naveo je probleme sa kojima se naučni i istraživački kadar na fakultetima susreće u smislu nedovoljnog ulaganja i ograničenih mogućnosti nabavke kapitalne opreme  i instrumenata potrebnih za analizu otpadnih voda i mulja. Istakao je značaj ovih istraživanja u sadašnjim savremenim uslovima življenja kada se može očekivati prisustvo zagađujućih supstanci koje u niskim koncentracijama mogu ugroziti korisnu upotrebu ovih tokova i recipijente u koje se otpadne vode ispuštaju. Predočio je mogućnosti i potrebu za sagledavanjem otpadnih voda u širem kontekstu, kontekstu cirkularne ekonomije koja omogućava dobijanje vrednih resursa. Upoznao je skup sa nimalo ohrabrujućom situacijom kada je u pitanju zapošljavanje kadrova u ovom sektoru.

Nebojša Jakovljević je informisao skup o svim problemima sa kojima se suočava u radu i poslovanju jedno JKP, primer Kragujevc, koje obavlja delatnost prerade i distribucije vode za piće, odvođenje atmosferskih i otpadnih voda, prečišćavanje otpadnih voda.

Cena za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda nije ekonomska i ne pokriva troškove poslovanja, tako da je to uvek na uštrb redovnog održavanja i amortizacije postojećih objekata i infrastrukture. Takođe veliki problem stvaraju  dugovanja građana i privrede i pored mehanizma reprograma. I pored toga što je cena usluga ViK ispod ekonomskog nivoa, građani ispoljavaju nezadovoljstvo, što ukazuje na nedovoljnu svest o višestrukom značaju ove delatnosti i visokim troškovima. Radi se dosta na novoj kanalizacionoj mreži iz programa Čista Srbija, ali se i tu javlja problem sa priključenjem građanja (iako su građani oslobođeni takse za priključak), što takođe govori o nedostatku svesti, ali i o striktnoj primeni zakonskih i sanitarno-tehničkih normi i pravila.

Ukazao je i na problem sa kadrovima, obzirom na društvena kretanja i finansijsko stanje da komunalni sektor nije primamljiv za stručne kadrove svih profila, od majstora do inženjera svih profila.

U Kragujevcu nemaju svi industrijski korisnici predtretman otpadnih voda pre ispuštanja u gradski kanalizacioni sistem što često dovodi do problema na PPOV. Mulj kao nus-proizvod prečišćavanja se trenutno skladišti na lokaciji PPOV i ne može se koristiti za poljoprivredno zemljište.

Upoznao je prisutne na okruglom stolu o izrađenoj studiji izvodljivosti iz 2019. godine koja je potvrdila da je tehno-ekonomski opravdano izgraditi novo moderno postrojenje na istoj lokaciji u Cvetojevcu. Po izgradnji novog, staro postrojenje bi bilo konzervirano i dovedeno u stanje rezervne pripravnosti.

Takođe je istakao nemoć i neadekvatan odziv inspekcijskih organa vezano za divlju gradnju na obalama akumulacije Gruža, ispuštanje otpadnih voda direktno u jezero, što predstavlja rizik po kvalitet vode akumulacije koja služi za vodosnabdevanje Grada Kragujevca.

Zaključci

Za sva posmatrana PPOV, ustanovljene su potrebe za odgovarajućim kadrom, a sa najvećim problemima se susreću manja postrojenja. Potrebno je preispitati nastavne programe u srednjim školama i fakultetima kao i mogućnosti finansiranja u pilot laboratorijsku opremu i organizovati kontinualnu obuku, tzv. „celoživotno učenje“ zaposlenih.

Jedna od hitnih mera je uspostavljanje održivog sistema finansiranja. Ovaj problem je identifikovan kod većine PPOV i za sada finansiranje omogućava samo sanaciju havarija, bez preventivnog održavanja što ima za  posledicu smanjen radni vek opreme. Sa tim u vezi, pored ekonomske cene u koju ulazi i realna amortizacija, potrebno je unaprediti sistem nabavki delova i potrošnog materijala.

Pojedini operateri PPOV su kao problem identifikovali neadekvatan odziv inspekcijskih organa na prijave JKP povodom nelegalnih ispusta opasnih zagađujućih materija kroz otpadne vode te je stoga jedna od mera efikasnija kontrola privrednih korisnika kanalizacionog sistema.

Neophodno je sprovoditi kampanje sa ciljem podizanja svesti građana o značaju ove delatnosti, njihovo uključivanje u određenim fazama realizacije PPOV i upoznavanje sa stvarnim troškovima.

Određen broj PPOV ne poseduje upotrebnu dozvolu, tj. u toku je proces pribavljanja dozvole. Vodnu dozvolu poseduje mali broj PPOV pri čemu je neophodno preispitati adekvatnost procedure pribavljanja ove dozvole kao i njen značaj u sadašnjim uslovima izdavanja.

Očekivanja su da će Ministarstva u novoj Vladi pojačati saradnju i komunikaciju, doneti određene mere na planu cenovne politike komunalnih usluga u cilju održivosti ovog sektora, a takođe i na planu saradnje sa naučnom i strukovnom zajednicom na planu pripreme kadrova za ovu delatnost.