Tema ovogodišnjeg praznika vode je ubrzavanje promena, a simbol obeležavanja kolibri, junak nadahnjujuće priče koja slikovito ukazuje na značaj preduzimanja malih koraka na putu ka velikom cilju.

Strašna vatra je gorela i besnela šumom. Sve životinje su se uplašile i pobegle iz svojih domova. Slon i tigar, dabar i medved, svi su bežali, dok su ptice nad njima panično letele.

Okupili su se na ivici šume i posmatrali.
Sve životinje bile su tu, sem jedne.

Samo Dukdukdija, mali kolibri, nije hteo da napusti šumu. Brzo je odleteo do potoka. Kljunom je zahvatio kap vode. Doleteo je nazad i prosuo vodu na vatru.

Ponovo je odleteo do potoka, doneo još jednu kap i nastavio tako – tamo-amo, tamo-amo.

Druge životinje gledale su kako malo telo leti uprkos ogromnom požaru i strahovale. Dozivale su ga i upozoravale na opasnost od dima i jare.

„Šta bih ja mogao da učinim?” – jecao je zec. „Vatra je previše jaka.”
„Ima previše dima!” – zavijao je vuk.
„Izgoreće mi krila! Moj kljun je mnogo mali!” – huktala je sova.

Kolibri ipak nije odustajao. Leteo je do potoka i vraćao se, uzimao vodu i prosipao na šumu u koja je buktala, kap po kap.

Konačno, veliki medved je pitao: „Dukdukdija, šta to radiš?”
Ne zastajući, kolibri je pogledao životinje dole i rekao:

„Činim sve što mogu!”            

Prezentaciju možete preuzeti OVDE