COVID 19  nije ugrozio bezbednost vode za piće iz javnih vodovoda u Srbiji

Neka preduzeća ViK u Srbiji suočavaju se sa niskom naplatom

Bezbednost snabdevanja vodom za piće iz javnih vodovodnih sistema u Srbiji prema rezultatima istraživanja koje je sprovelo Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo je tokom pandemije virusa Covid 19 očuvana. Anketa je sprovedena u okviru Regionalne mreže za jačanje kapaciteta za usluge snabdevanja vodom i prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda RCDN, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština. U anketi je učestvovalo 76 jedinica lokalne samouprave, čiji predstavnici su naveli da javna komunalna preduzeća vodovoda i kanalizacije čiji su vlasnici imaju 9959 zaposlenih.

Predstavnici opština i gradova u Srbiji naveli su da je bezbednost vode za piće bila u preko 89% opština očuvana, a da je bilo sporadičnih problema sa održavanjem kontinuiteta snabdevanja ili pritiska (5%), odnosno kvaliteta vode za piće (5%). Ovakvoj situaciji u toku vanrednog stanja doprineli su planovi za bezbednost vode čije postojanje je navelo 58% opština, dok je 28% učesnika izjavilo da ima delimične planove.

Neke od redovnih aktivnosti bile su delimično pojačane u 47% opština, dok su neke od redovno planiranih aktivnosti prema njihovim rečima bile smanjene u 60% opština. Vodovodi su tako obavljali dodatnu dezinfekciju, pripremu i prevoz sredstava za dezinfekciju, praćenje izvorišta i dr. Istovremeno, poslovi očitavanja vodomera i naplate usluga, priključivanja novih korisnika, prijema stranaka, redovnog održavanja vodovodne i kanalizacione mreže, zamene vodomera i dr. su obavljani u manjem obimu. Ispitanici su takođe naveli da su preduzeća neplanirano sprovodila i druge radove (71% opština i gradova). Van svoje osnovne delatnosti, preduzeća su obavljala dezinfekciju javnih površina i objekata, stambenih zgrada i dr.

U 63% preduzeća vodovoda i kanalizacije organizovan je rad od kuće. Zbog pojačanog zdravstvenog rizika i prirode posla 1853 zaposlena, prema njihovim navodima, nisu bila uključena u aktivnosti preduzeća na radnom mestu. Ovi podaci generalno se odnose na zaposlene koji pripadaju rizičnim grupama: hronični bolesnici, stariji od 60 godina, roditelji sa decom do 12 godina, kao i zaposleni koji obavljaju kancelarijski rad, odnosno poslove koji nisu direktno vezani za proizvodnju vode za piće, distribuciju i odvođenje otpadnih voda. Ovo se posebno odnosi na preduzeća vodovoda i kanalizacije koja su mogla da organizuju rad od kuće za zaposlene u službama nabavke, informisanja, finansija, informacionih tehnologija, pravnih službi, službirazvoja, projektovanja i dr.

Ukupna potrošnja vode koju su navela preduzeća u martu i aprilu 2020. kao i u odnosu na iste mesece 2019. ne razlikuju se bitno. Tako se vrednosti koje se kreću oko 30% za povećanu, smanjenu i nepromenjenu potrošnju ne predstavljaju korisnu indikaciju, posebno s obzirom da ovim instrumentom nije bio obuhvaćen i iznos odstupanja od prosečne potrošnje vode za određeni mesec. Oko polovine učesnika ankete navelo je povećanje potrošnje u domaćinstvima, dok je 70% ispitanika navelo manju potrošnju vode ustanova i privrede. Ovakvi podaci odgovaraju okolnostima u kojima je tokom vanrednog stanja u Srbiji u najvećoj mogućoj meri organizovan rad od kuće.  S obzirom da su očitavanja vodomera i merenje potrošnje u posmatranom periodu bili redukovani, može se zaključiti da navedene vrednosti treba uporediti sa izmerenim vrednostima čim one bude bile dostupne.

Stepen naplate preduzeća vodovoda i kanalizacije, prema navodima ispitanika, razlikovao se u velikoj meri. U nekim opštinama, preduzeća su iskazala izuzetno nizak stepen naplate ispod 25%. Neka preduzeća koja inače imaju nizak stepen naplate 50-60 % čak su zabeležila i nešto  bolju naplatu u odnosu na 2019. godinu, ali je u nekim opštinama gde je naplata uobičajeno preko 75% po njihovom mišljenju pandemija uticala na smanjenu naplatu. U nekim opštinama i gradovima nije imala bitan uticaj, npr. u Beogradu za koji je naveden stepen naplate preko 95%.

Stepen naplate usluga snabdevanja vodom i prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda generalno ima stabilan trend. Poslednjih godina, veći broj preduzeća vodovoda i kanalizacije ima visok stepen naplate, a problemi su izraženiji u oblasti fakturisanja usluga. Period od mesec dana nakon dva meseca vanrednog stanja je isuviše kratak, da bi se prikupili validni podaci i mogli da izvuku korisni zaključci o posledicama pandemije. Mere odloženog plaćanja usluga koje su propisale jedinice lokalne samouprave u ovom trenutku, zbog smanjenog priliva, imaju veliki uticaj na likvidnost nekih preduzeća vodovoda i kanalizacije. Ovakva odstupanja od uobičajenog priliva moraju se uzeti u obzir tamo gde se preduzeća dotiraju iz lokalnog budžeta. To je posebno važno da bi se za komunalne usluge vodovoda i kanalizacije mogla uspostaviti institucionalna podrška, adekvatno planiranje rezervnih sredstava i organizovano donošenje mera kojima će se problemi u poslovanju JKP ublažiti, odnosno uspostaviti efikasni mehanizmi za dugoročno obezbeđenje prihoda, finansijske stabilnosti preduzeća i njihove likvidnosti kao posledice.

U narednim istraživanjima koja se odnose na rad i poslovanje preduzeća vodovoda i kanalizacije posebnu pažnju treba obratiti na fakturisanje usluga, donošenje metodologije tarifa, vezu prihoda i stepena naplate preduzeća, a skala stepena naplate treba da obuhvati veće klase koje će bolje odražavati realne vrednosti stepena naplate. Danas se stepen naplate ispod 85% smatra nezadovaljavajućim ne samo u evropskim razmerama, već i na nivou regiona, pa klase treba definisati tako da bliže odgovaraju situaciji. Čak i stepen naplate koji može da iznosi i preko 100%, ne znači dovoljno, ako fakturisane vrednosti ne odgovaraju potrošnji vode.

Preduzeća vodovoda u Srbiji navela su da je bezbednost vode za piće bila očuvana u preko 89% jedinica lokalne samouprave, a da je bilo sporadičnih problema sa održavanjem kontinuiteta snabdevanja ili pritiska (5%), odnosno kvaliteta vode za piće (5%). Zadovoljavajućoj situaciji u toku vanrednog stanja doprineli su planovi za bezbednost vode za piće. Da bezbednost snabdevanja vodom za piće nije bila ugrožena, potvrđuju i navodi Svetske zdravstvene organizacije, prema kojima u prečišćenoj vodi za piće nije dokazano prisustvo Korona virusa 2.Tokom pandemije Covid 19, neki od evropskih zvaničnika ukazali su na značaj eventualnog praćenja kvaliteta komunalnih otpadnih voda, kao alata za rano upozoravanje na osnovu utvrđenog prisustva genetskog materijala virusa Korona 2 koji može ukazati na nivo zaraženosti stanovništva. Istraživanja su u toku, a Svetska zdravstvena organizacija potvrdila je da je rizik pojave ovog virusa u vodi iz vodvodnih sistema nizak. Sredstva za dezinfekciju vode za piće pri pravilnoj primeni rutinski uklanjaju sve patogene organizme, uključujući i viruse.

Povećanju bezbednosti snabdevanja vodom za piće doprineće donošenje i dalji razvoj planova za bezbednost u svim javnim komunalnim preduzećima vodovoda. Planovi za bezbednost vode i edukacija zaposlenih u ovoj oblasti osnova su za bezbedno snabdevanje i upravljanje rizikom, kako u redovnim uslovima rada, tako i u kriznim i vanrednim situacijama. UTVSI je u okviru Dunavskog programa za vode već otpočelo edukaciju na regionalnom nivou.

U nastavku dajemo grafički prikaz sprovedene ankete.

Tekst: Zorana Petrović, Predrag Bogdanović

Anketa i vizuelizacija: Andreja Gluščević