U organizaciji Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo (UTVSI), u saradnji sa Udruženjem vodovoda i kanalizacije Srbije, Privrednom komorom Srbije, JP Vodovod i kanalizacija Loznica i Gradom Loznicom, od 27. do 29. maja 2026. godine u Banji Koviljači, u hotelu „Royal Spa“, uspešno je održana četvrta po redu konferencija „Vodovodni i kanalizacioni sistemi 2026“.

Konferencija je realizovana uz podršku Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije. Posvećena je razmeni znanja i iskustava sa primerima dobre prakse u oblasti projektovanja, izgradnje, upravljanja, rada i održavanja vodovodnih i kanalizacionih sistema, kao i razmatranju savremenih tehničkih, regulatornih i tehnoloških izazova u sektoru voda.

Konferencija je okupila više od 100 učesnika iz Srbije i regiona, predstavnike JKP ViK, državnih institucija, JLS, nauke i obrazovanja, kao i 10 kompanija koje su predstavile savremena tehnička i tehnološka rešenja u oblasti snabdevanja naselja vodom za piće, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda.

Tokom  tri dana održano je 5 tematskih sesija

Kvalitet vode i vodovodni sistemi

Prvi dan konferencije je posvećen aktuelnim izazovima i savremenim pristupima u oblasti kvaliteta vode za piće i funkcionisanja vodovodnih sistema. Predstavljeni su naučni i stručni radovi koji su, iz različitih uglova, ukazali na značaj očuvanja kvaliteta vode, pouzdanosti tehnoloških barijera u tretmanu vode za piće, kontrole rizika u vodovodnim sistemima i potrebe za primenom savremenih metoda praćenja i upravljanja procesima.

Predavanja su pokazala da efikasno upravljanje vodnim resursima i sistemima za vodosnabdevanje zahteva ne samo praćenje trenutnog stanja kvaliteta vode, već i razumevanje procesa koji utiču na njene promene tokom zahvatanja, tretmana, distribucije i skladištenja. Posebno je naglašen značaj boljeg razumevanja hidrohemijskih i redoks uslova u podzemnim vodama, pri čemu je pokazano da statistički modeli mogu predstavljati korisnu podršku u proceni rizika i planiranju mera zaštite izvorišta.

Radovi posvećeni tretmanu vode za piće ukazali su na značaj optimizacije oksidacionih procesa i pažljive kontrole tehnoloških parametara radi obezbeđenja efikasnosti tretmana i minimizacije nastanka neželjenih nusproizvoda. Takođe je potvrđen značaj kontinuiranog praćenja performansi granulovanog aktivnog uglja, kako bi se odluke o regeneraciji ili zameni filterske ispune zasnivale na analitičkim pokazateljima, a ne isključivo na vremenu eksploatacije.

Značajnu pažnju privukle su i inovativne tehnologije i materijali za unapređenje kvaliteta vode. Ultrazvučna tehnologija prepoznata je kao perspektivna pomoćna mera za kontrolu algi i biofilma, sa potencijalom da smanji upotrebu hemikalija i unapredi operativnu stabilnost sistema. Istovremeno je naglašeno da razvoj novih adsorbenasa, poput grafen-oksida, treba posmatrati kroz prizmu celokupnog životnog ciklusa, uz istovremeno sagledavanje tehničke efikasnosti, ekonomskih aspekata i uticaja na životnu sredinu.

Pored procesa tretmana, razmatrani su i faktori koji mogu uticati na kvalitet vode tokom skladištenja i distribucije. Ukazano je da temperatura, UV zračenje i karakteristike ambalaže mogu uticati na hemijsku stabilnost flaširane vode, dok promene temperature vode u distributivnim sistemima mogu doprineti pojavi kvarova, povećanim gubicima i ubrzanom starenju infrastrukture. Ovi radovi su ukazali na potrebu za stalnim unapređenjem standarda i kontrolnih mehanizama u lancu snabdevanja vodom.

U drugom delu prvog dana održana je panel diskusija „Plan za bezbedno snabdevanje vodom za piće“, na kojoj su učesnici razmatrali strateške pristupe upravljanju sistemima vodosnabdevanja, sa naglaskom na procenu rizika, zaštitu izvorišta i unapređenje sistema dezinfekcije kao ključne barijere u zaštiti javnog zdravlja.

U skladu sa temom panela, posebna pažnja posvećena je planovima za bezbedno snabdevanje vodom za piće i njihovoj ulozi u preventivnoj identifikaciji i upravljanju rizicima duž celog lanca vodosnabdevanja. U tom kontekstu istaknuta je uloga UTVSI u jačanju kapaciteta sektora kroz programe stručnog usavršavanja i obuke zaposlenih u vodovodnim preduzećima za izradu navedenih planova. Takođe je ukazano na značaj tehničkih pravila i smernica nemačkog stručnog udruženja DVGW, koje je UTVSI preveo i prilagodio domaćoj stručnoj javnosti, čime je stručnjacima u Srbiji omogućena primena međunarodno priznate dobre prakse i standardizovanih procedura u oblasti bezbednog snabdevanja vodom za piće.

Kanalizacioni sistemi i upravljanje otpadnim vodama

Drugi dan konferencije bio je usmeren na savremene pristupe u projektovanju, upravljanju i optimizaciji kanalizacionih sistema, kao i na izazove u oblasti tretmana otpadnih voda.

U okviru stručnih izlaganja predstavljeni su modeli hidrauličkog ponašanja slivova i mogućnosti njihove primene u planiranju i optimizaciji kapaciteta kanalizacione mreže. Poseban značaj dat je konceptu digitalnih blizanaca, koji omogućavaju kontinuirano praćenje i analizu rada sistema u realnom vremenu, čime se unapređuje efikasnost upravljanja i smanjuju operativni rizici.

Predstavljena su i iskustva u primeni bioloških i mikrobioloških metoda u remedijaciji otpadnih voda, sa posebnim osvrtom na potencijal autohtonih kultura u unapređenju procesa prečišćavanja. Posebno se  diskutovalo o uticaju industrijskog zagađenja na procese anaerobne digestije mulja na postrojenjima za prečišćavanje, kao i potreba za boljom kontrolom i upravljanjem ulaznim opterećenjima kako bi se obezbedila stabilnost procesa i kvalitet krajnjeg efluenta.

Drugog dana održan je i okrugli sto Vodomeri – vanredni pregledi, aktuelna tema gde  UTVSI vodi javni dijalog sa svim zainteresovanim stranama, a pre svega zastupa javni interes i JKP ViK. Naime, formalnom primenom ,,Pravilnika o overavanju vodomera koji su predviđeni za upotrebu u domaćinstvu, poslovnom prostoru i lakoj industriji“ od 1. januara 2026, došlo je do zastoja u redovnom servisu i vanrednom overavanju postojećih kućnih vodomera, čime je poslovanje JKP ViK dovedeno u nezavidnu i tešku situaciju. Dogovor sa okruglog stola je da sva JKP dostave podatke o svojim vodomerima i moguću dinamiku zamene starih vodomera u skladu sa svojim kapacitetima i finansijskim mogućnostima, kako bi se nadležnom Ministarstvu privrede omogućilo realno sagledavanje u cilju prevazilaženja nastale situacije.

Trećeg dana konferencije predstavljene su realizovane aktivnosti Udruženja, kao i planovi za naredni period, sa posebnim akcentom na unapređenje stručne saradnje i jačanje regionalnih veza. Diskutovalo se  o pravcima razvoja sektora voda, jačanju kapaciteta javnih komunalnih preduzeća, kao i potrebe za većim ulaganjem u edukaciju i stručno usavršavanje kadrova.

Sumirani su rezultati trodnevnog rada i definisani prioriteti za buduće aktivnosti. Naglašena je važnost kontinuiteta u organizaciji ovakvih stručnih skupova, kao i njihova uloga u povezivanju nauke, prakse i regulatornih institucija.

Zaključci

Održavanje i velika posećenost četvrte konferencije „Vodovodni i kanalizacioni sistemi 2026“ u Banji Koviljači potvrđuju njen značaj za stručnu, naučnu i širu profesionalnu zajednicu, te da postoji jasna spremnost struke da se kroz saradnju, razmenu znanja i primenu savremenih tehnologija odgovori na sve izazove u oblasti sektora voda.

Tokom tri dana rada istaknuta je potreba za daljim unapređenjem sistema upravljanja vodnim resursima, s posebnim fokusom na bezbednost snabdevanja vodom za piće, smanjenje gubitaka u mrežama, unapređenje kvaliteta prečišćavanja otpadnih voda i primenu inovativnih i održivih tehnoloških rešenja. Naglašeno je da efikasno upravljanje vodnim sistemima zahteva kontinuiran monitoring kvaliteta vode i rada tehnoloških jedinica, razvoj savremenih tehnologija tretmana i unapređenje vodovodne i kanalizacione infrastrukture. Posebno je istaknuta važnost integracije naučnih istraživanja i praktičnih iskustava iz javnih komunalnih preduzeća, čime se omogućava brži prenos znanja u operativnu praksu.

Značajan doprinos konferencije ogleda se i u razmeni iskustava o digitalizaciji sektora, primeni savremenih monitoring sistema, kao i razvoju pametnih rešenja kao što su digitalni blizanci i daljinsko očitavanje vodomera. Ove tehnologije ukazuju na pravac budućeg razvoja sektora, koji sve više postaje zasnovan na podacima, automatizaciji i efikasnijem upravljanju resursima.

Istaknuta je potreba za usklađivanjem tehničkih rešenja, realne situacije na terenu sa regulatornim okvirom, kao i jačanjem institucionalne saradnje između naučnih institucija, javnih preduzeća i državnih organa. Time se stvaraju preduslovi za dugoročno održiv i stabilan razvoj sistema vodosnabdevanja i odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda.

Zaključci konferencije ukazuju da je razvoj sektora moguć isključivo kroz kontinuirano ulaganje u znanje, inovacije, infrastrukturu i ljudske resurse, uz jačanje svesti o značaju zaštite vodnih resursa kao jednog od najvažnijih prirodnih bogatstava.

Konferencija je i ove godine potvrdila svoju ulogu kao ključna platforma za razmenu znanja i iskustava, povezivanje stručnjaka i definisanje pravaca razvoja sektora voda u Srbiji i regionu.

Izvršno-redakcioni odbor